Nadstrešnica deluje kao jednostavan projekat dok ne krenete da računate nagib krova, dubinu temelja i težinu konstrukcije tokom zime. Tu već mnogi shvate da nekoliko pogrešnih odluka kasnije ume ozbiljno da košta. Video sam dosta primera gde ljudi ulože novac u leksan, lim ili drvenu građu, a onda posle prve jače košave krenu da se pojavljuju uvijanja, stubovi se klimaju ili se zadržava voda na krovu.

Ako već ulažete vreme i novac, ima smisla da to uradite kako treba odmah na početku. Upravo planiranje, izbor stubova i temelji određuju koliko će nadstrešnica trajati i koliko će biti stabilna tokom godina.

Ključne stvari koje treba da znate

• Temelji određuju stabilnost cele konstrukcije
• Metalni stubovi traže drugačije ankerisanje od drvenih
• Nagib krova mora biti planiran pre postavljanja stubova
• Pretežak pokrivač može napraviti problem na slabijoj konstrukciji
• Dimenzije stubova zavise od raspona i opterećenja
• Dobra priprema štedi mnogo novca kasnije

Planiranje pre prve kupljene grede

Prvo odredite namenu. Nije isto da pravite malu nadstrešnicu uz kuću i konstrukciju za dva automobila. Razlika u opterećenju može biti ogromna.

Ako planirate prostor za sedenje, razmislite unapred gde će stajati sto, prolaz i eventualni baštenski nameštaj. Ljudi često ostave premalo prostora oko stubova pa posle ne mogu normalno da organizuju dvorište.

Za prosečnu nadstrešnicu uz kuću, najčešće se ide na visinu između 2,3 i 2,7 metara. Sve preko toga već traži ozbiljnije ukrućenje konstrukcije.

Pre kupovine materijala obavezno proverite:

• kakav je teren i da li zadržava vlagu
• odakle najčešće duva vetar
• koliko snega pada tokom zime u vašem kraju
• da li će se konstrukcija vezivati za kuću
• da li vam treba dozvola

Za manje nadstrešnice do 20 m² u određenim slučajevima nije potrebna građevinska dozvola, ali situacija zavisi od lokacije i načina oslanjanja konstrukcije.

Temelji za nadstrešnicu prave veću razliku nego sam krov

Temelji za nadstrešnicu moraju odgovarati težini konstrukcije i vrsti tla. Ako imate rastresitu zemlju ili deo dvorišta gde se zadržava voda, dubina temelja mora biti ozbiljnija.

Kod manjih konstrukcija najčešće se rade tačkasti temelji.

Nakon kopanja rupa, na dno ide tampon od šljunka. Tek onda se postavlja armatura i izliva beton.

Jako bitno: Drveni stubovi nikada ne bi trebalo direktno da stoje u zemlji zbog vlage i propadanja materijala.

Dobra praksa je da se koriste metalni ankeri koji podižu stub nekoliko centimetara iznad betona. Razlika u trajnosti bude ogromna.

Kako odabrati stubove za nadstrešnicu

Ovde ljudi često preteraju u jednom od dva pravca. Ili stave preslabe profile da bi uštedeli ili odu potpuno nepotrebno masivno.

Dimenzije stubova za nadstrešnicu zavise od:

• raspona krova
• vrste pokrivača
• visine konstrukcije
• broja oslonaca

Za standardnu nadstrešnicu za auto uglavnom se koriste metalni stubovi 80x80x3 mm ili 100x100x3 mm. Kod većih raspona ide i deblji zid profila.

Kod drveta su najčešće mere:

• 12×12 cm
• 14×14 cm
• 16×16 cm

Primetio sam da ljudi često biraju tanje drvene stubove jer lepše izgledaju. Problem nastane kada dođe mokar sneg. Tada konstrukcija dobije mnogo veću težinu nego što deluje na prvi pogled.

Ako pravite drvenu nadstrešnicu, obavezno zaštitite drvo impregnacijom i završnim premazom za spoljne uslove. Posebno donji deo stubova.

Metalna ili drvena nadstrešnica

Metalna nadstrešnica daje veću nosivost uz tanje profile. Dobra je za veće raspone i moderne objekte. Mana je što loše zaštićen metal brzo pokaže koroziju.

Drvena nadstrešnica deluje toplije i prirodnije u dvorištu. Lakše se uklapa uz kuće sa fasadom u toplijim tonovima ili uz zelenilo. Ali traži redovno održavanje.

Evo gde ljudi najviše greše kod drveta:

• ne zaštite krajeve građe
• koriste vlažno drvo
• preskaču završni premaz
• ne ostave ventilaciju ispod krova

Najčešće se koriste smreka i jela, dok su dimenzije stubova uglavnom između 12×12 i 20×20 cm.

Ako mene pitate, za prosečno dvorište u Srbiji najbolji odnos cene i trajnosti uglavnom daje kombinacija metalne konstrukcije i lakšeg krovnog pokrivača.

Krov za nadstrešnicu mora biti planiran unapred

Ljudi često biraju pokrivač po izgledu, a tek kasnije razmišljaju o težini. To zna ozbiljno da zakomplikuje posao.

Crep izgleda lepo, ali traži znatno jaču konstrukciju. Lim je lakši i jednostavniji za montažu. Leksan propušta svetlost, ali mora kvalitetno da se postavi zbog širenja na temperaturi.

Najčešći pokrivači danas su:

• trapezni lim
• panel lim
• polikarbonat
• ondulin ploče
• crep

Nagib krova je veoma važan. Ako je premali, voda će se zadržavati. Ako je prevelik, vetar može praviti dodatno opterećenje.

Za većinu nadstrešnica dovoljan je nagib između 5 i 10 stepeni.

Unikatna slika

Jedna stvar koju ljudi često zanemare jeste buka. Tanki lim bez izolacije tokom kiše ume ozbiljno da smeta, naročito ako je nadstrešnica blizu prozora ili spavaće sobe.

Ukrućenja i povezivanje konstrukcije

Prava provera stabilnosti nadstrešnice dolazi kada dune jak vetar. Tu se vidi koliko znače kosnici i dobra veza između stubova i greda.

Kod većih konstrukcija obavezno se rade ukrućenja pod uglom jer sprečavaju pomeranje i uvijanje konstrukcije.

Najkritičnije tačke su:

• spoj stuba i grede
• ankerisanje u beton
• spojevi krovnih nosača
• mesta gde voda može da ulazi

Eurokod standardi za opterećenje snega i vetra koriste se kao osnova za proračune nosivosti konstrukcija u Evropi.

Ako pravite veću nadstrešnicu ili zatvarate jednu stranu konstrukcije, savet statičara nije trošak koji treba preskočiti.

Greške koje ljudi najčešće naprave

Prva greška je loše merenje visine. Ljudi zaborave nagib krova pa na kraju dobiju prenizak prolaz.

Druga greška je slab temelj. Nadstrešnica možda stoji stabilno prvih nekoliko meseci, ali pomeranje tla kasnije napravi problem.

Treća stvar je pogrešan razmak stubova. Kada su stubovi predaleko jedan od drugog, konstrukcija dobija nepotrebno opterećenje.

Poseban problem nastaje kada se kombinuju teški pokrivači i tanki profili.

Vredi zapamtiti sledeće:

• ne štedite na ankerima
• ne koristite sirovo drvo
• ne preskačite zaštitu metala
• ne radite konstrukciju „od oka“ bez kvalitetnog alata i preciznog merenja
• ne oslanjajte se samo na iskustva sa interneta

Video sam nekoliko nadstrešnica koje su izgledale odlično na fotografijama, ali uživo se odmah videlo uvijanje greda i loše nivelisanje stubova.

Česta pitanja

Za kraj

Dobra nadstrešnica ne pravi problem ni leti ni zimi. Ne ljulja se na vetru, ne zadržava vodu i ne tera vas da svakog proleća popravljate spojeve i premaze. Zato planiranje vredi više nego brzina izrade.

Ako već ulazite u ovaj posao, uradite ga tako da narednih deset godina razmišljate o roštilju i druženju, a ne o tome da li će sledeći sneg napraviti problem.