Godinama smo porodičnu kuću grejali na drva. Takav način grejanja nam je dugo odgovarao, ali vremenom je postajao sve naporniji. Svake jeseni trebalo je nabaviti i složiti drva, obezbediti prostor za skladištenje, a tokom zime redovno ložiti i čistiti kotao.

Najviše mi je smetalo što je grejanje zahtevalo stalnu pažnju. Kada bismo duže bili van kuće, prostorije bi se ohladile, pa je po povratku trebalo vremena da ponovo postignemo prijatnu temperaturu.

Zato sam odlučio da postojeći sistem zamenim savremenijim rešenjem. Razmatrao sam gas, struju i toplotnu pumpu, ali što sam više istraživao, bilo mi je teže da odlučim.

Nisam želeo da uložim novac u sistem koji neće odgovarati našoj kući ili će kasnije praviti velike troškove.

Prvo sam odlučio da potražim savet stručnjaka

Grejanje se ne menja svake godine, pa nisam želeo da odluku donesem samo na osnovu iskustava komšija i preporuka sa interneta.

Zato sam se posavetovao sa stručnjacima iz firme Koal Mont, koja se bavi savremenim sistemima za grejanje i hlađenje, uključujući gasne i električne kotlove i toplotne pumpe.

Umesto da odmah biramo uređaj, prvo smo razmotrili karakteristike kuće i postojeće instalacije.

Naša kuća ima približno 140 kvadrata, prizemlje i sprat, dobru fasadnu izolaciju i relativno novu stolariju. Kotao na drva bio je povezan sa radijatorima, tako da smo već imali razveden sistem centralnog grejanja.

To je značilo da ne moramo sve da radimo ispočetka, a zadržavanje postojećih radijatora smanjilo bi i potrebu za izmenama u enterijeru. Ipak, trebalo je proveriti koliko su radijatori pogodni za novi izvor toplote.

Grejanje na gas: pouzdano rešenje koje ima svoje uslove

Gas je u početku bio moj prvi izbor. Poznajem dosta ljudi koji koriste gasne kotlove i uglavnom su zadovoljni.

Savremeni kondenzacioni kotlovi omogućavaju automatsko održavanje temperature, jednostavno upravljanje i pripremu sanitarne tople vode.

Posebno mi se dopalo što bismo mogli da zadržimo postojeće radijatore, uz odgovarajuću proveru instalacija. Više ne bismo morali da nabavljamo drva, ložimo i čistimo pepeo.

Međutim, pojavila se prepreka.

Trebalo je proveriti mogućnost priključenja na gasnu mrežu, a zatim uračunati troškove priključka, potrebnih instalacija, odvoda dimnih gasova i stručne ugradnje.

Brinula me je i dugoročna cena gasa, jer nisam mogao pouzdano da procenim koliko će grejanje koštati narednih godina.

Gas bih preporučio da razmotre vlasnici kuća koje već imaju priključak i odgovarajuće radijatorsko grejanje. U takvim okolnostima zamena starog kotla može biti jednostavnija i finansijski prihvatljivija.

Grejanje na struju: jednostavna ugradnja, ali šta je sa računima?

Električni kotao delovao mi je kao najjednostavnije rešenje.

Nije potreban gasni priključak, nema sagorevanja goriva ni dimnjaka, a uređaj može da se poveže sa odgovarajućim postojećim radijatorima.

To bi nam omogućilo da zadržimo najveći deo instalacija i izbegnemo komplikovanije radove.

Međutim, najveća nedoumica bila je potrošnja.

Električni kotao gotovo svu utrošenu električnu energiju pretvara u toplotu. Za jedan kilovat-sat toplote potrebno mu je približno jedan kilovat-sat struje.

Kod manje i dobro izolovane kuće to može biti prihvatljivo, ali sam se pitao koliko bi grejanje naših 140 kvadrata koštalo tokom hladnijih zimskih meseci.

Važno je računati i na tarifne zone, jer veća ukupna potrošnja domaćinstva može značajno uticati na račun.

Pre ugradnje trebalo bi proveriti i da li postojeći električni priključak može da podrži potrebnu snagu kotla.

Zbog mogućih troškova korišćenja, električni kotao sam ostavio kao rezervnu opciju.

Toplotna pumpa: veće ulaganje koje sam morao dobro da razmotrim

O toplotnim pumpama sam u početku znao najmanje.

Zainteresovao me je podatak da mogu da isporuče nekoliko puta više toplotne energije nego što potroše električne energije.

Za razliku od električnog kotla, toplotna pumpa prenosi toplotu iz spoljašnje sredine u sistem grejanja.

U povoljnim uslovima, za jedan kilovat-sat potrošene struje može da isporuči tri ili više kilovat-sati toplote. Stvarna efikasnost zavisi od spoljašnje temperature, uređaja i temperature vode potrebne za grejanje.

Najviše me zainteresovala toplotna pumpa vazduh-voda, jer smo već imali vodeni sistem centralnog grejanja.

Da li postojeći radijatori mogu da se zadrže?

To mi je bila najveća nedoumica.

Naš kotao na drva mogao je da zagreva vodu na visoku temperaturu, dok toplotne pumpe uglavnom postižu bolju efikasnost sa nižom temperaturom vode.

Zato radijatori koji dobro rade sa kotlom na drva ne moraju automatski biti odgovarajući za toplotnu pumpu.

Nakon provere toplotnih gubitaka i postojećih instalacija, ustanovili smo da određene radijatore treba prilagoditi.

Prednost naše kuće bila je dobra izolacija, zbog koje su potrebe za grejanjem manje nego kod sličnog objekta bez izolacije.

Ipak, početno ulaganje bilo je znatno veće nego kod električnog kotla. Trebalo je uračunati opremu, ugradnju i izmene dela instalacija.

Shvatio sam i koliko je važno pravilno dimenzionisanje. Izbor snage samo prema kvadraturi kuće može dovesti do nepotrebnih troškova ili nezadovoljavajućeg rada sistema.

Kako sam uporedio gas, struju i toplotnu pumpu?

Da bih lakše sagledao razlike, napravio sam poređenje najvažnijih karakteristika.

Treba uračunati potrošnju tokom više godina, održavanje i eventualne izmene postojećih instalacija.

Zašto sam na kraju izabrao toplotnu pumpu?

Presudili su dobra izolacija kuće, mogućnost prilagođavanja radijatora i želja da se oslobodimo svakodnevnog loženja.

Imali smo dovoljno prostora za spoljašnju jedinicu, a želeo sam sistem koji automatski održava temperaturu tokom dana, čak i kada nismo kod kuće.

Nije sve prošlo bez dodatnih radova. Morali smo da prilagodimo deo radijatora, proverimo stanje instalacija i pronađemo odgovarajuće mesto za spoljašnju jedinicu.

Ipak, bilo mi je važnije da sve uradimo kako treba nego da kasnije rešavamo probleme sa nedovoljnim zagrevanjem ili previsokom potrošnjom.

Kada je sistem počeo da radi, najveća promena bila je u svakodnevici. Više nismo morali da razmišljamo o nabavci drva, loženju i čišćenju kotla.

Da li bih ponovo izabrao isti sistem grejanja?

Danas smo zadovoljni odlukom. Temperatura u kući je ujednačena, grejanje ne zahteva stalnu pažnju, a potrošnja je u okvirima koje smo očekivali.

Ipak, ne bih tvrdio da je toplotna pumpa najbolja za svaku kuću.

Da smo imali slabiju izolaciju, postojeći gasni priključak ili radijatore kojima je potrebna veoma visoka temperatura vode, možda bismo izabrali drugačije rešenje.

Najvažnije što sam naučio jeste da sistem grejanja treba birati prema karakteristikama kuće, stanju instalacija i dugoročnim troškovima, a ne samo prema početnoj ceni ili tuđim iskustvima.

Kada se sve dobro proveri i proračuna, mnogo je lakše doneti odluku kojom ćete biti zadovoljni godinama.